Necu da idem u bioskop
jer nema nikog da ide sa mnom,
ljudi se
ljube, grickaju semenke,
cute i bulje u platno uglavnom.
Ne smem da
izadjem na ulicu,
moja situacija grozna je,
ni napred ni nazad, ni
levo ni desno,
mene niko ne poznaje ...
Ko bi mogao da
pretpostavi
da ce da me ostavi ...
A ja prokleto sam,
ocajno
sam,
sasvim sam,
sam ...
Vrata su dobro zakljucana,
izmedju cetiri zida sakriven
sedim i cekam da me pozove,
telefon
cuti kao zaliven.
Ja nosim samo samocu i tugu,
ko zna sta ona sad
oseca,
ne smem da ukljucim radio,
muzika me na nju podseca.
Ko bi mogao da pretpostavi
da ce da me ostavi ...
A ja prokleto
sam,
ocajno sam,
sasvim sam,
sam ...
